После књига "Село Горња Трешњица, родослови фамилија" и "Соколски Војиновићи и њихова слава Јован Златоусти", из пера г. Младеновића у издању Библиотеке "Милован Глишић" изашла је још једна књига "Село Дрлаче - порекло и генеза становништва". Село Дрлаче се по својим географским одликама и другим предностима и повољностима у једном датом времену нашло као центар Азбуковице и позорница политичких збивања у просторима слива средње Дрине и тадашње границе са још увек моћном турском царевином, у релативно сложеној и ровитој ситуацији ,где је, срећом, и простор и становништво одговорило својој намени и историјском задатку.

Књига је подељена на уводни део и родослове фамилија. У уводном делу су исцрпно обрађене географско-топографске одлике Дрлача, њихова прошлост и пописи у којима се помиње почев од 1476. па све до 2002. године, а родослови фамилија су приказани према славама које славе.

"Импресивни су залагање, упорност и стрпљење које је уложио г. Младеновић, да све поменуте чињенице филигрантски сакупи и зналачки склопи, односно напише ретко надахнуту студију. Вредност ове књиге постаје још очигледнија када се зна да сличних истраживања у наше време скоро да и нема", каже се у рецензији мр. Милоја Ж. Николића.

Црквена општина Азбуковачка, која има изузетно добро сарадњу са Библиотеком "Милован Глишић" и Друштво српско-руског пријатељства "Свети Николај" из Љубовије 20. јануара припремили су изложбу културног наслеђа из 19. и 20. века под називом "Руска књига у Азбуковици".

Основна идеја је да се грађанима покаже штампани материјал настао пре много година у Русији, као и да се културноисторијско обележје руског народа сачува од заборава. Пре отварања озложбе у Парохијском дому цркве у Љубовији одржано је сећање на тему "Руски свештеници у Азбуковици", где су о боравку и раду руских свештеника на нашем подручју говорили свештеници Обрад Павловић и Милош Андрић.

"Током ранијег периода на нашим просторима су боравили и службовали бројни свештеници, који су дали допринос у развоју православља. Међу њима посебно су се истакли Александар Козлов, Тодор Карасјов, Климент Копилов, Александар Шармај, Арсеније Јежов и други", истакао је прота Обрад Павловић.

Изложба ће бити отворена у Парохијском дому све до Васкрса.